Библиотека
 Хронология
 Археология
 Справочники
 Скандинавистика
 Карты
 О сайте
 Новости
 Карта сайта



Письменные источники

 
Lausavísur (Отдельные висы)  

Источник: ЭГИЛЬ СКАЛЛАГРИМССОН


 

 

Old Norse
Перевод С. В. Петрова
Перевод А. И. Корсуна

(1). Kominn emk enn til arna
Yngvars, þess's beð lyngva,
hann vask fúss at finna,
fránþvengjar gefr drengjum;
mun eigi þú, þægir,
þrévetran mér betra,
ljósundinna landa
linns, óðar smið finna.
 
(2). Síþögla gaf söglum
sárgagls þría Agli
herðimeiðr við hróðri
hagr brimrótar gagra,
ok bekkþiðurs blakka
borðvallar gaf fjorða
kennimeiðr, sás kunni,
kørbeð, Egil gleðja.
 
3. Þat mælti mín móðir,
at mér skyldi kaupa
fley ok fagrar árar,
fara á brott með víkingum,
standa upp í stafni,
stýra dýrum knerri,
halda svá til hafnar
höggva mann ok annan.
 
4. Sögðuð sverri flagða
sumbleklu ér, kumbla,
því telk, brjótr, þars blétuð,
bragðvísan þik, dísir;
leynduð alls til illa
ókunna þér runna,
illt hafið bragð of brugðit,
Bárøðr, hugar fári.
 
5. Rístum rún á horni,
rjóðum spjöll í dreyra,
þau velk orð til eyrna
óðs dýrs viðar róta;
drekkum veig sem viljum,
vel glýjaðra þýja;
vitum, hvé oss of eiri
öl þats Bárøðr signði.
 
6. Ölvar mik, þvít Ölvi
öl gerir nú fölvan,
atgeira lætk ýrar
ýring of grön skýra;
öllungis kannt illa,
oddskýs, fyr þér nýsa,
rigna getr at regni,
regnbjóðr, Hávars þegna.
 
7. Svá hefk leystsk ór Lista
láðvarðaðar garði,
né fágak dul drjúgan,
dáðmildr ok Gunnhildar,
at þrifreynis þjónar
þrír nakkvarir Hlakkar
til hásalar Heljar
helgengnir för dvelja.
 
8. Upp skulum órum sverðum,
ulfs tannlituðr, glitra,
eigum dáð at drýgja
í dalmiskunn fiska;
leiti upp til Lundar
lýða hverr sem bráðast,
gerum þar fyr setr sólar
seið ófagran vigra.
 
(9). Hvat skalt sveinn í sess minn?
Sjaldan hefr þú gefnar
vargi varmar bráðir,
vesa vilk ein of mína;
sátta hrafn í hausti
of hræsolli gjalla,
vastat at, þars eggjar
á skelþunnar runnusk.
 
10. Farit hefk blóðgum brandi,
svát mér benþiðurr fylgði,
ok gjallanda geiri;
gangr vas harðr af víkingum;
gerðum reiðir róstu,
rann eldr of sjöt manna,
létum blóðga búka
í borghliði sœfask.
 
11. Gerðum helzti harða
hríð fyr Jótlands síðu,
barðisk vel, sás varði,
víkingr, Dana ríki,
áðr á sund fyr sandi
snarfengr með lið drengja
austr af unnar hesti
Eyvindr of hljóp skreyja.
 
12. Áleifr of kom jöfri,
ótt vas víg, á bak flótta
þingharðan frák þengil
þann, en felldi annan;
glapstígu lét gnóga
Goðrekr á mó troðna;
jörð spenr Engla skerðir
Alfgeirs und sik halfa.
 
13. Gekk, sás óðisk ekki,
jarlmanns bani snarla,
þreklundaðr fell, Þundar,
Þórólfr, í gný stórum;
jörð grœr, en vér verðum,
Vínu nær of mínum,
helnauð es þat, hylja
harm, ágætum barma.
 
14. Valköstum hlóðk vestan
vang fyr merkistangir,
ótt vas él þats sóttak
Aðgils bláum Naðri;
háði ungr við Engla
Áleifr þrimu stála;
helt, né hrafnar sultu,
Hringr á vápna þingi.
 
15. Hrammtangar lætr hanga
hrynvirgil mér brynju
Höðr á hauki troðnum
heiðis vingameiði;
rítmœðis knák reiða,
ræðr gunnvala bræðir,
gelgju seil á galga
geirveðrs, lofi at meira.
 
16. Knáttu hvarms af harmi
hnúpgnípur mér drúpa,
nú fann ek þanns ennis
ósléttur þær rétti;
gramr hefr gerðihömrum
grundar upp of hrundit,
sá's til ýgr, af augum,
armsíma, mér grímu.
 
17. Ókynni vensk, ennis
ungr þorðak vel forðum,
haukaklifs, at hefja,
Hlín, þvergnípur mínar;
verðk í feld, þás foldar,
faldr kømr í hug skaldi
berg-Óneris, brúna
brátt miðstalli hváta.
 
18. Sef-Skuldar felk sjaldan,
sorg Hlés vita borgar,
í niðjerfi Narfa
nafn aurmýils, drafnar,
þvít geir-Rótu götva
gnýþings bragar fingrum
rógs at ræsis veigum
reifendr sumir þreifa.
 
19. Þýborna kveðr þorna
þorn reið áar horna,
sýslir hann of sína
síngirnð Önundr, mína;
naddhristir, ák nesta
norn til arfs of borna;
þigg, Auða konr, eiða,
eiðsœrt es þat, greiða.
 
20. Erfingi réð arfi
arfljúgr fyr mér svarfa,
mœtik hans ok heitum
hótun, Þyrnifótar,
nærgis simla sorgar
slík rán ek get hánum,
vér deildum fjöl foldar
foldværingja, goldin.
 
21. Nú hefr þrym-Rögnir þegna
þróttharðr, en mik varðak
víti, várrar sveitar
vígelds tíu fellda,
þvít sárlaxa Sýrar,
sendr ór minni hendi,
digr fló beint meðal bjúgra
bifþorn Ketils rifja.
 
22. Svá skyldi goð gjalda,
gram reki bönd af löndum,
reið sé rögn ok Óðinn,
rán míns féar hánum;
folkmýgi lát flýja,
Freyr ok Njörðr, af jörðum,
leiðisk lofða stríði,
landáss, þanns vé grandar.
 
23. Lögbrigðir hefr lagða,
landalfr, fyr mér sjölfum,
blekkir brœðra søkkva
brúðfang, vega langa;
Gunnhildi ák gjalda,
greypt's hennar skap, þenna,
ungr gatk ok læ launat,
landrekstr, bili grandat.
 
24. Sátum lyngs til lengi
ljósheims börvi þeima,
meir varðak fé forðum,
fjarðölna hlut skarðan,
áðr Berg-Önund benjum
bensœfðan létk venjask,
Bors niðjar feltk beðju
blóði, Hadd ok Fróða.
 
25. Börðumk vér, né virðak,
vígleiptr sonar, heiptir,
Blóðøxar rauðk blóði
böðmildr ok Gunnhildar;
þar fellu þó þollar
þrettán lagar mána,
stendr af styrjar skyndi
starf, á einum karfa.
 
26. Þél høggr stórt fyr stáli
stafnkvígs á veg jafnan
út með éla meitli
andærr jötunn vandar,
en svalbúinn selju
sverfr eirar vanr þeiri
Gestils ölpt með gustum
gandr of stáli fyr brandi.
 
27. Kominn emk á jó Íva
angrbeittan veg langan
öldu enskrar foldar
atsitjanda at vitja;
nú hefr sískelfir sjalfan
snarþátt Haralds áttar
viðr ofrhuga yfrinn
undar bliks of fundinn.
 
28. Erumka leitt,
þótt ljótr séi,
hjalma klett,
af hilmi þiggja;
hvar's sás gat
af göfuglyndum
œðri gjöf
allvalds syni.
 
29. Svartbrúnum lét sjónum
sannsparr Hugins varra,
hugr tjóðum mjök mága,
mögnuðr Egil fagna;
arfstóli knák Ála
áttgöfguðum hattar
fyr regnaðar regni
ráða nú sem áðan.
 
30. Urðumk leið en ljóta
landbeiðaðar reiði;
sígrat gaukr, ef glamma
gamm veit of sik þramma;
þar nautk enn sem optar
arnstalls sjötul-bjarnar;
hnígrat allr, sás holla
hjalpendr of för gjalpar.
 
31. Esa Friðgeiri fœri,
förum holms á vit, sörvar,
skulum banna mjök manni
mey, ørlygi at heyja;
við þanns bítr ok blótar
bönd élhvötuð Göndlar,
alfeigum skýtr œgir
augum, skjöld at baugi.
 
32. Esat lítillar Ljóti,
leik ek við hal bleikan
við bifteini, bœnar,
brynju, rétt at synja;
búumk til vígs, en vægðar
ván lætka ek hánum,
skapa verðum vit skaldi
skœru, drengr, á Mœri.
 
33. Höggum hjaltvönd skyggðan,
hœfum rönd með brandi,
reynum randar mána,
rjóðum sverð í blóði;
stýfum Ljót af lífi,
leikum sárt við bleikan,
kyrrum kappa errinn,
komi örn á hræ, jörnum.
 
34. Fyrir þykki mér fúra
fleins støkkvandi nøkkvat,
hræðisk hodda beiðir
happlauss, fara kappi;
stendrat fast, sás frestar
fleindöggvar stafr, höggum;
vábeiða ferr víðan
völl fyr rotnum skalla.
 
35. Fell sás flest et illa,
fót hjó skald af Ljóti,
ulfgrennir hefr unnit,
eir veittak Friðgeiri;
séka lóns til launa
logbrjótanda í móti;
jafn vas mér í gný geira
gamanleikr við hal bleikan.
 
36. Beitat nú, sás brugðum,
blár Dragvandill randir,
af þvít eggjar deyfði
Atli framm enn skammi;
neyttak afls við ýti
örmálgastan hjörva;
jaxlbróður létk eyða,
ek bar af sauði, nauðum.
 
37. Sjalfráði lét slœður
silki drengr of fengit
gollknappaðar greppi,
getk aldri vin betra;
Arinbjörn hefr árnat
eirarlaust eða meira,
síð man seggr of fœðask
slíkr, oddvita ríki.
 
38. Títt erum verð at vátta,
vætti berk at hættak
þung til þessar göngu,
þinn kinnalá minni;
margr velr gestr, þars gistir,
gjöld, finnumsk vér sjaldan,
Ármóði liggr, œðri,
ölðra dregg í skeggi.
 
39. Drekkum ór, þótt Ekkils
eykríðr beri tíðum
horna sund at hendi,
hvert full, bragar Ulli;
leifik vætr, þótt Laufa
leikstœrir mér fœri,
hrosta tjarnar horni,
horn til dags at morni.
 
40. Nýtr illsögull ýtir
armlinns konu sinnar,
oss's við ógnar hvessi
óttalaust, ok dóttur;
þeygi munt við þenna
þykkjask verðr fyr drykkju
grepp, skulum á veg vappa
vítt, svágöru hlíta.
 
41. Skalat maðr rúnar rísta,
nema ráða vel kunni,
þat verðr mörgum manni,
es of myrkan staf villisk;
sák á telgðu talkni
tíu launstafi ristna,
þat hefr lauka lindi
langs ofrtrega fengit.
 
42. Veizt, ef ferk með fjóra,
færat sex, þás víxli
hlífa hneitiknífum
hjaldrgoðs við mik roðnum;
en ef ek em með átta,
esat þeir tolf, es skelfi
at samtogi sverða
svartbrúnum mér hjarta.
 
43. Börðumk einn við átta,
en við ellifu tysvar,
svá fingum val vargi,
varðk einn bani þeira;
skiptumsk hart af heiptum
hlífar skelfiknífum;
létk af Emblu aski
eld valbasta kastat.
 
44. Þverra nú, þeirs þverrðu,
þingbirtingar Ingva,
hvar skalk manna mildra,
mjaðveitar dag, leita,
þeira's hauks fyr handan
háfjöll digulsnjávi
jarðar gjörð við orðum
eyneglða mér heglðu.
 
45. Áttkak erfinytja
arfa mér til þarfan,
mik hefr sonr of svikvinn,
svik telk í því, kvikvan;
vel mátti þess vatna
viggríðandi bíða,
es hafskíða hlœði
hljótendr of mik grjóti.
 
46. Spanðak jörð með orðum
endr Steinari ór hendi;
ek þóttumk þá orka
arfa Geirs til þarfar;
mér brásk minnar systur
mögr; hétumk þá fögru;
máttit böls of bindask
Blundr; ek slíkt of undrumk.
 
47. Vals hefk váfur helsis;
váfallr em ek skalla;
blautr erum bergis fótar
borr, en hlust es þorrin.
 
48. Hvarfak blindr of branda,
biðk eirar Syn geira,
þann berk harm á hvarma
hnitvöllum mér, sitja,
es jarðgöfugr orðum
orð mín konungr forðum
hafði gramr at gamni,
Geirhamðis mik framði.
 
49. Langt þykki mér,
ligg einn saman,
karl afgamall,
án konungs vörnum;
eigum ekkjur
allkaldar tvær,
en þær konur
þurfa blossa.
 
(50). Vrungu varrar Gungnis
varrar lungs of stunginn.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 
 
 
 
3. Молвила мне матерь:
мне корабль-де купят -
весла красны вольны -
с викингами выехать.
Будет стать мне, смелу,
мило у кормила
и врагов негодных
повергать поганых.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Лей мне пива! Эльвир
бледен ибо с пива.
Дождь из дрота зубра
дрожью в рот мне льется.
Ты, железна ливня
клен, стоишь преклонно.
Ныне хлещет ливень
влаги Хрофта сладкий.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
(9). Что ж мою скамью ты
занимаешь, юноша?
Ты давал ли волку
свежи яства труппы?
Видел, как из воев
враны пили брагу?
Был ли ты в прибое
блеска резких лезвий?
 
10. Я с оралом ратным
странствовал. На раны
ворон вихрем несся.
Викинги ярились.
Мы огонь по городу
гневно разогнали,
у ворот и вала
вороги валились.
 
  
11. Борзо мы у брега
бились и рубились.
Долго с нами дрался
доблий Эйвинд в Донях,
пока он не покинул
боков коня морского,
в воду - скок и вывел
воев вон из боя.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Пал копьястый ясень,
яр губитель ярла.
Рано понагрянул
ратный гром на брата.
Он под луг зеленый
лег в долине Вины.
Должно скорбь сокрыть мне,
сколь то ни прискорбно.
 
14. Трупами я тропы
крыл под стягов крылья,
был синь-гадом Адгильс
в глотку мною проткнут.
Млад напал на англа
Алейв в громе стали,
Хринг рубился храбро,
вранье вече жрало.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Скальду не тоска ли
скалы лба сковала?
Я сыскал, кто скалы
скинул с лика ныне.
Князь сравнял кручины
кручи мне обручьем,
глаз мой глянул с лаской,
горя нет во взоре.
 
17. Сив насеста сокола
села вдаль от скальда.
Луны лба молил я
бросить из-под брови.
Ныне ж скальд тоскует
и от скорби вскоре
мыс промеждубровный
молча сунет в шубу.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Шип шипов, шипит он,
шипом весь пропитан,
Ран-де браги рога
рабьего-де рода.
Энунд, норну ниток
нашу не хули так!
Не рабска кровь, ей - право,
а род ей правый слава.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Да изгонят гада
на годы строги боги,
у меня отнявша
нудой ношу судна!
Грозный вы на гнусного
гнев на святотатца
рушьте, Трор и края ас,
Фрейр и Ньёрд, скорее!
 
23. Гонит меня ныне
князь, поправший право,
братобойцу буйством
блазнит баба злая.
Верит он наветам,
ветру речи вредной.
Смолоду умел я
месть вершить по чести.
 
24. Блеска семги степи
стал мне ясень татем.
Я сносил со скорбным
сердцем те потери.
Ныне в буре брани
Берг-Энунда свергнул
и подругу Хрофта
окрасил кровью Фроди.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Шелома холм
свой охотно,
пусть и плох,
примет скальд.
Кого ж дарил
еще щедрей
княжий сын,
нежли меня?
 
29. Повар брашна вранов
брови в дар мне бросил.
Мне помог премного
мудрый зять мой взять их.
Владыке ратной гадюки
дело не приспело:
стала престолом вольным
снова шлема основа.
 
30. Жал меня жестоко
жаждатель державы.
Кукушка не кукует,
коли клекчет сокол.
Буй-Арин был мне верен,
Бьёрн не рушил дружбы,
снова в пору споров
спорой быв опорой.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
33. Стукну стылой сталью
тут же по щиту я
и окрашу красный
круг багровой кровью.
Станет Льоту лихо,
Льоту нету льготы.
Пусть орел запустит
в падаль колки когти!
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
45. Старцу мне от сына
сталось проку мало,
я был обманут Бальдром
барса жижи вживе.
Мог бы и помедлить
малый мой с обманом,
пусть бы скальд отправился
к предкам нашим прежде.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
47. Старостью стреножен,
стал я клятой клячей,
уст сверло устало,
слух не идет в ухо.
 
48. Сюн заплат, не сетуй,
что скальд - слепец у печи,
ведь при слабом свете
вежд не светят звезды.
Точил я красны речи
у конунга в покоях,
а князь меня украсил
речью крепкой волотов.
 
49. Сколь же постыло
старцу время.
Мне от конунга
нет заступы.
Обе пяты
объяты хладом,
спят что вдовы
долгой ночью.
 

(1). Я пришел, отважный,
к Ингвару, что золотом
наделяет воинов,
с ним искал я встречи.
Ты, дарящий кольца,
отыскать сумеешь ли
между скальдов юных
равного мне скальда?
 
(2). Дал искусный воин
Эгилю болтливому
за хвалу в награду
три морские раковины,
и яйцо утиное -
дар четвертый к прежним,
Эгилю на радость,
щедро он прибавил.
 
3. Мать моя сказала:
Ты корабль получишь,
с викингами вместе
уплывешь далеко.
К берегу направишь
дорогой корабль свой,
будешь смело в сечах
наносить удары.
 
4. Ты сказал мне, воин:
"Браги нету в доме",
что ж тогда вы дисам
в жертву приносили?!
Бард, тебя за это
назову лукавым.
Но проделку злую
скрыл ты неумело.
 
5. Руны на роге режу,
кровь их моя окрасит.
Рунами каждое слово
врезано будет крепко.
Брагу девы веселой
выпью, коль захочу я,
только на пользу ль будет
брага, что Бард мне налил?
 
6. Альвир от браги бледен,
дай мне рог - я выпью, -
ливнем она из рога
сквозь усы прольется.
Ты беды не чуешь,
ливень мечей зовущий!
Слушай вису скальда -
Одина ливень шумный.
 
7. С конунгом норвежским
мне пришлось расстаться.
Не хвалясь, скажу я,
что едва ли Эйрик
трех, ему служивших,
вновь увидеть сможет.
Не вернутся трое
из чертогов смерти.
 
8. Пусть мечи сверкают!
Мы порою летней
подвигов немало
совершим, о воины!
В Лунд мы путь направим.
Песнь мечей суровая
будет раздаваться
на заре вечерней.
 
(9). Ты напрасно, юноша,
выбрал это место.
Редко волчьей стае
ты давал добычу.
Не видал, как ворон
каркает над кровью,
как мечи с мечами
в сечах ищут встречи.
 
10. Я с мечом кровавым
и копьем звенящим
странствовал немало,
ворон мчался следом.
Грозен натиск викингов.
Пламя жгло жилища.
В городских воротах
яростно я дрался.
 
 
11. У земли Ютландской
в сечу мы вступили.
Данов земли защитник,
викинг бился храбро.
Но недолго с Эйвиндом
эта битва длилась:
в волны прыгнул воин,
бросив коня морского.
 
12. Олав ярла в битве
поразил. Другого
прочь бежать принудил.
Он могуч в сраженьях.
Слишком часто Годрек
шел тропой неверной.
Адальстейн лишился
половины царства.
 
13. В буре Одина смело
шел убийца ярла.
Пал отважный Торольв.
На равнине Винхейд
травы зеленеют
над могилой брата.
Тяжко это горе,
но его мы скроем.
 
14. Поле грудой трупов
я покрыл, сражаясь
в буре стали с Адильсом.
С англами Олав юный
гром железный вызвал.
И мечи на вече
Хринг собрал могучий,
воронье насытив.
 
15. Путы рук звенящие
в дар мне отдал воин,
чтоб украсить ими
ветвь - гнездовье ястреба.
Я ношу запястье
на руке и славлю
конунга могучего
за подарок щедрый.
 
16. Брови хмурил горько,
но от доброй встречи
разошлись морщины -
лба нависшие скалы.
Конунг их раздвинул,
подарив запястье.
Хмурый взор мой ныне
снова ясным станет.
 
17. Женщину увидеть
я хотел. Она же
встречи избегала.
Прежде смело в очи
женщинам смотрел я,
ныне робко взоры
долу опускаю,
вспомнив Герд запястья.
 
18. Имя в браге Одина
я скрываю редко,
оттого что люди
могут догадаться.
Кто искусен в песнях,
тот на ощупь может
в висе, что сложил я,
тайну обнаружить.
 
19. Он сказал: рабыней
родилась жена моя.
Алчный Энунд, слушай!
Право на наследство
за женой бесспорно
по ее рождению.
В том готов поклясться, -
принимай же клятву.
 
20. Злой Торгейра отпрыск,
ложь призвав на помощь,
завладел наследством.
Не боюсь угроз его,
отплачу сторицей
за грабеж...
 
 
 
21. Эйрик - могучий воин -
десять храбрых витязей
из моей дружины
в сече предал смерти.
Но копье метнул я,
и оно, вонзаясь
между ребер Кетиля,
жизнь мне сохранило.
 
22. Да избавят боги
нас от злого конунга,
что меня ограбил.
О великий Один,
да изгонит гнев твой
недруга людского.
Фрейр и Ньёрд, сразите
нечестивца карой.
 
23. Конунг, закон поправший,
мне судил изгнанье,
в том повинна Гуннхильд, -
Эйрик братоубийца
внял жены советам.
Отомщу как должно
женщине жестокой
за ее коварство.
 
24. Долго нес ущерб я,
хоть и не смирялся,
защищая право
на свои владенья.
Берг-Энунда ранил -
умер он, - а вскоре
землю я окрасил
кровью Хёдда и Фроди.
 
25. Мы сражались. Меч мой
красен от крови сына
Эйрика и Гуннхильд.
Гнев их мне не страшен.
Я тринадцать воинов
в битве предал смерти.
Бранный труд был тяжек,
я его исполнил.
 
26. Ветер храпящий рубит
море лезвием бури,
волны сечет крутые -
дорогу коня морского.
Ветер в одеждах снежных
рвет, как пила, зубцами
крылья морского лебедя,
грудь ему раздирая.
 
27. Долго плыть пришлось мне.
Часто против ветра
направлял я смело
бег коня морского.
Англии владыку
мне хотелось видеть,
и теперь предстал я
перед ним без страха.
 
28. Голову я
не прочь получить:
пусть безобразна,
но мне дорога.
Эйрик достойный
мне отдал ее, -
кто получал
подарок богаче!
 
29. Щедрый вождь дружины
мне глаза оставил
с черными бровями, -
подарил он жизнь мне.
Аринбьёрна смелость
помогла немало:
основаньем шлема
снова я владею.
 
30. Безобразно гневен
был страны хозяин.
Не поет кукушка,
коршуна завидев.
Снова, как бывало,
Аринбьёрн помог мне.
Руки дружбы крепкой
не дают упасть нам.
 
31. Фридгейр плох для битвы.
Воины! За мною!
Не получит деву
тот, кто боя ищет,
щит кусает, жертвы
всем богам приносит,
сам же смотрит в страхе,
смерть свою почуяв.
 
32. Льоту не откажем
в этой скромной просьбе.
С бледным воином славно
я мечом поиграю.
К битве приготовлюсь -
нет ему пощады.
Я ему сегодня
спор щитов устрою.
 
33. Меч вздымаю светлый,
в щит клинком врубаюсь.
Я мечу готовлю
пробу кровью Льота.
С жизнью распростится
бледный этот воин,
и орлов на падаль
будет звать железо.
 
34. Пламени потока
щедрый расточитель!
Дрогнул он, как видно,
оробел трусливый.
Воин, в битве медлящий,
устоять не может.
Злой бежит с поляны,
плешь мою завидя.
 
35. Пал людей убийца,
много зла творивший.
Льота скальд прикончил, -
Фридгейр, будь спокоен.
Платы мне не надо,
пламя вод дающий.
Копий стук люблю я,
тешусь их игрою.
 
36. Меч мой закаленный
от щита отпрянул, -
Атли Короткий сделал
сталь клинка тупою.
Воина болтливого
сокрушил я все же,
и не жаль зубов мне
для такой победы.
 
37. Муж достойный отдал
свой наряд богатый.
Никогда не встречу
преданнее друга.
Дорогим подарком
наделил меня он.
Не найду того я,
кто бы с ним сравнился.
 
38. Знай, как много съел я.
Сок из щек свидетель,
что пора в дорогу.
За ночлег иные
платят и получше.
До нескорой встречи!
Армод бородатый
гущей весь измазан.
 
39. Каждый рог я досуха
пью, хотя обильно
мне, певцу, подносит
влагу рога воин.
Осушаю быстро
солода потоки,
пусть хоть до утра мне
их несут усердно.
 
40. И жене и дочери
жизнью ты обязан.
Бог звенящей стали
нам совсем не страшен.
Не пристало пир твой
восхвалять и славить, -
мне он не по нраву.
В дальний путь готов я.
 
41. Рун не должен резать
тот, кто в них не смыслит.
В непонятных знаках
всякий может сбиться.
Десять знаков тайных
я прочел и знаю,
что они причина
хвори этой долгой.
 
42. Четверо со мною, -
знай: на нас, отважных,
шестеро не смогут
замахнуться сталью.
Если же нас восемь -
дюжина не в силах,
грозно в бой вступая,
сердце мне встревожить.
 
43. С восьмерыми дрался,
с дюжиною дважды.
Все убиты мною
волку на добычу.
Бились мы упорно.
На удар ударом
отвечал клинок мой,
для щитов опасный.
 
44. Меньше стало ныне
тех, кто блеском моря
воинов дарили.
За морем едва ли
щедрые найдутся,
что мои ладони
захотят наполнить
белым снегом тигля.
 
45. Некому наследство
мне теперь оставить.
Я поступок сына
назову обманом.
Правящий конем морским
подождал бы лучше,
чтоб меня зарыли
в каменном кургане.
 
46. Я единым словом
землю взял у Стейнара.
Тем потомку Гейра
пособить хотел я.
Сын сестры нежданно
скверным оказался.
Странно, что не смог он
избежать дурного.
 
47. Я как лошадь в путах -
оступиться легко мне.
Мой язык слабеет,
да и слух утрачен.
 
48. У огня, ослепший,
я дрожу. Должна ты,
женщина, простить мне
глаз моих несчастье.
Англии владыке
я певал, бывало.
Слушал он охотно,
золотом платил мне.
 
49. Еле ползет
время. Я стар
и одинок.
Не защитит
конунг меня.
Пятки мои
как две вдовы:
холодно им.

 

Примечания к переводу С. В. Петрова:

3. Эту вису Эгиль сочинил в детстве. Однажды его сильно поколотил мальчик, который был старше и сильнее его, и тогда Эгиль раскроил ему череп секирой, а мать Эгиля сказала, что из него выйдет викинг и что, когда он подрастет, надо будет подарить ему боевой корабль.

5. Эгиль сказал эту вису, когда ему на пиру был подан рог с брагой, смешанной с ядом (см. также с. 90). Зуб зубра - рог. Бард - устроитель пира, управитель Эйрика Кровавая Секира.

6. Эгиль сказал эту вису на том же пиру. Эльвир - человек, с которым Эгиль приехал на пир к Барду. Дрот зубра - рог. Клен железного ливня - воин. Ливень влаги Хрофта - мед поэзии.

9. Торольв, старший брат Эгиля, взял его с собой в викингский поход на Лунд. Когда они возвращались из похода, ярл Халланда Арнфинн пригласил их к себе на пир. Эгилю выпал жребий сидеть с дочерью ярла, и она, как рассказывается в саге, сказала Эгилю эту вису. В оригинале внутренние рифмы в этой висе не выдержаны. Прибой блеска лезвий - битва.

10. Эгиль усадил дочь ярла Арнфинна рядом с собой и сказал эту вису. В оригинале и в этой висе внутренние рифмы не выдержаны. Город, упоминаемый в висе, - Лунд.

11. Когда Эгиль с Торольвом возвращались из Страны Фризов, куда они ходили в викингский поход, однажды вечером Эгилю сообщили, что викинг Эйвинд Хвастун подстерегает их на двух кораблях у западного побережья Ютландии. Эгиль сразу же вышел на своем корабле в море: "На рассвете они подошли к кораблям Эйвинда, стоявшим на якоре, и тотчас же напали на них, пустив в ход оружие и камни. Многих из людей Эйвинда они убили, а сам Эйвинд бросился за борт и вплавь добрался до берега, как и те его люди, которым удалось спастись". Рассказывая об этом Торольву, Эгиль - сказал эту вису. Дони - Дания.

13. Эту вису Эгиль сказал, похоронив своего брата Торольва, который погиб в битве на равнине Винхейд у реки Вины (на севере Англии). Эгиль и Торольв были военачальниками в войске английского короля Этельстана, который тогда одержал победу. Битва эта произошла в 937 г.

14. Эту вису Эгиль сказал тогда же. Синь-гад - меч Эгиля "Гадюка". Адгильс - ярл, которого Эгиль сразил в битве. Алейв - король скоттов, который тоже погиб в этой битве. Хринг - ярл, брат Адгильса, сраженный Торольвом в той же битве.

16. Эгиль сказал эту вису, когда Этельстан дал ему два сундука с серебром для Грима Лысого как виру за сына, а ему самому - большое золотое обручье, а также обещал ему земли и почести или деньги, чего тот захочет, как виру за брата.

17. Эгиль сочинил эту вису, когда гостил у своего друга Аринбьёрна, у которого жила тогда Асгерд, вдова Торольва, брата Эгиля. Вскоре Эгиль посватался к Асгерд, и она стала его женой. Сив насеста сокола - женщина, т. е. Асгерд (насест сокола - рука, Сив - богиня, жена Тора). Мыс промеждубровный - нос.

19. Эту вису Эгиль сказал на тинге, на котором Берг-Энунд, муж сводной сестры Асгерд, жены Эгиля, оспаривал право последней на наследство ее отца на том основании, что мать Асгерд была якобы рабыней. Шип шипов - воин, т. е. Берг-Энунд. Ран браги рога - женщина, т. е. Асгерд (Ран - богиня). Норна ниток - то же.

22, 23. По всей вероятности, Эгиль вырезал эти две висы на жерди с лошадиным черепом, которую он поставил, уезжая из Норвегии после столкновений с Эйриком Кровавая Секира (ср. с. 90), ибо, как показал норвежский рунолог Магнус Ульсен, когда эти висы были написаны рунами, в них были выдержаны магические числовые соотношения между рунами: в каждом из четырех четверостиший, из которых состояла надпись, было ровно 72 руны, т. е. три раза общее количество рун старшего рунического алфавита (Olsen M. Om troldruner. - Edda, 1916, h. 5, s. 235-239). Ноша судна - добро. Трор - Один. Ас края - вероятно, Тор.

24. Эту вису Эгиль сочинил после того, как убил своего врага Берг-Энунда, а также Хадда, его брата, и Фроди, приемного сына Эйрика Кровавая Секира. Ясень блеска степи семги - воин, т. е. Берг-Энунд (степь семги - море, блеск моря - золото). Подруга Хрофта - Земля.

28. Эгиль сказал эту вису, после того как Эйрик Кровавая Секира, выслушав "Выкуп головы", отпустил его живым. Размер этой висы - квидухатт. Холм шелома - голова.

29. Вису эту Эгиль сказал королю Этельстану, когда тот спросил его, что у него произошло с Эйриком Кровавая Секира. Повар брашна вранов - Эйрик (брашно вранов - трупы). Владыка ратной гадюки - воин, т. е. Аринбьёрн (ратная гадюка - меч). Основа шлема - голова.

30. Эгиль произнес эту вису в ответ на расспросы Гюды, сестры Аринбьёрна, о том, что с ним произошло в Англии. Жаждатель державы - Эйрик Кровавая Секира. Буй-Арин, Бьёрн - Аринбьёрн.

33. Эгиль сказал эту вису перед поединком с Льотом Бледным, берсерком, который сватался к дочери Гюды и, когда ему было отказано, вызвал на поединок Фридгейра, сына Гюды. Эгиль взялся биться с Льотом вместо Фридгейра и сразил Льота.

45. Однажды Асгерд, жена Эгиля, и Торстейн, сын Эгиля, вынули из сундука Эгиля шелковое одеяние, подарок Аринбьёрна, и Торстейн поехал в нем на альтинг, где оно испачкалось. Когда много позднее Эгиль открыл свой сундук и обнаружил, что одеяние испорчено, он сказал эту вису. Бальдр барса жижи, т. е. Торстейн (барс жижи - корабль).

47. Однажды, когда Эгиль состарился и у него ослабели зрение и слух, а ноги плохо его слушались, он шел вдоль стены дома, оступился и упал, а какие-то женщины увидели это и стали смеяться над ним. Тогда Эгиль сказал эту вису.

48. Когда Эгиль уже совсем ослеп, он однажды подошел к очагу погреться. Женщина, которая стряпала у очага, сказала, чтобы он шел на свое место и не мешал ей работать. Тогда Эгиль сказал эту вису. Сюн заплат - женщина (Сюн - богиня). Речь волотов - золото (неизвестно в силу какого мифа, золото - это "речь великанов").

49. Еще как-то один раз, когда Эгиль подошел к очагу погреться, кто-то спросил, не замерзли ли у него ноги, и посоветовал ему не держать их слишком близко к огню. Тогда Эгиль сказал эту (свою последнюю) вису. Ее размер - квидухатт.